Ни не сумњајући да ће имати утицај на додавање новог празника у календар, Mек Мекланг је 1967. године у Тексасу отворио прву фарму змија. Тада је на фарми имао укупно три змије (три питона) које је искористио да привуче туристе који су се упутили у Сан Антонио и заради мало новца. Мек Меклангу је неочекивано пошло за руком, зарађивао је више него што је претпоставио и наставио је да улаже у своју фарму. Популарност је убрзано расла и власник је одлучио да своју фарму претвори у зоолошки врт па је обезбедио станиште и за друге животиње поред змија. Било је интересантно да је у периоду око 16. јула највећа гужва, те је Мекланг незванично прогласио овај датум за празник, а затим се тренд проширио на целу планету.
На планети је данас познато око 2.400 врста ових гмизаваца од чега је тек петина отровних, око 400 врста.
Змије насељавају велики део света али их дефинитивно нема на Арктику, Антарктику, Исланду, Ирској, Новом Зеланду…
Генерално, може се рећи да змије не настањују крајњи север и крајњи југ Земље, а у основној подели могу се посматрати, поред отровних и неотровних, као копнене и водене.
У Србији живи десетак врста змија од којих су само две отровне. (поскок и шарка, с тим што се спорадично може наићи и на такозваног босанског шаргана) Њихов отров је само потенцијално смртоносан тако да домаће отровнице не спадају у ред најопаснијих попут кобре и неких других врста. Ипак, уколико изостане правовремена и стручна помоћ, последице уједа домаћих отровница могу бити кобне. Најчешће смртно страдају деца и стари и већ оболели људи. Суштински, змије нису опасне јер се труде да се удаље од људи. Готово је немогуће да дође до инцидента уколико човек није непосредно одговоран тако што повреди њен простор или је непосредно угрози. У принципу, приликом сусрета са змијом препоручљиво је да се једноставно у миру удаљите од ње.
Змије су у нашој земљи законом заштићене и није их дозвољено убијати или на било који начин нарушавати њихово станиште.