Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је да је од почетка године за подстицаје и друге мере подршке пољопривреди исплаћено 70,4 милијарде динара, што је, како је навео, готово 50 одсто више него у истом периоду прошле године.
Према његовим речима, овогодишња жетва пшенице даје веома добре резултате, а очекује се да ће просечан принос износити око шест тона по хектару, што је на нивоу прошлогодишњег, који је оцењен као изузетно успешан.
– Имамо појединачне случајеве где су приноси испод просека, углавном у појединим деловима Баната, али и парцеле на којима се остварује принос од 10, па чак и 12 тона по хектару. Због тога очекујемо да ће просек на нивоу Србије бити око шест тона – рекао је Гламочић.
Он је истакао да је ове године пшеницом засејано више површина него раније, јер је ова култура отпорнија на сушу и представља мањи ризик у односу на кукуруз.
Говорећи о откупној цени пшенице, министар је нагласио да држава не одређује цену на тржишту.
– Цену житарица формирају глобална тржишта и велики светски произвођачи, попут Сједињених Америчких Држава, Русије и земаља Јужне Америке. Оно што ми можемо јесте да повећамо конкурентност кроз примену савремених технологија, бољу агротехнику, квалитетно ђубрење и заштиту усева – навео је министар, додајући да се тренутна берзанска цена пшенице креће око 20 динара по килограму.
Највећи аграрни буџет у региону
Гламочић је подсетио да Србија за пољопривреду издваја 7,2 одсто државног буџета, што је, како је рекао, двоструко више него већина земаља у окружењу.
Поред директних субвенција, пољопривредници имају право и на повраћај дела акцизе за гориво.
– Повраћај је поново повећан на 50 динара по литру, а пољопривредници већ сада плаћају дизел по повлашћеној цени од око 184 динара, што представља значајну уштеду. Разматрамо и могућност да повраћај буде још већи – казао је министар.
Више подршке воћарима, повртарима и сточарима
Министар је најавио да ће у наредном периоду бити промењен начин расподеле подстицаја, како би већа средства добили произвођачи који се баве интензивнијим гранама пољопривреде.
Према његовим речима, циљ је да се више подрже воћарство, повртарство, цвећарство и сточарство, јер ове производње доносе далеко веће приходе по хектару у односу на ратарске културе.
– Ако се производи пшеница или кукуруз, приходи су ограничени. Са друге стране, у воћарству и повртарству зарада по хектару може бити вишеструко већа. Зато желимо да подстакнемо пољопривреднике да се окрећу производњама са већом додатом вредношћу – поручио је Гламочић.
Више прераде, мање извоза сировина
Министар сматра да Србија треба да повећа прераду пољопривредних производа, уместо да извози велике количине сирових житарица.
Како је навео, вишкови пшенице могли би да се користе за производњу тестенина и других прехрамбених производа, док би кукуруз требало више усмеравати ка сточарству, како би се повећао извоз меса, млека и јаја.
Он је подсетио да је удео прерађених пољопривредних производа у укупном аграрном извозу са 28 одсто порастао на 42 одсто, чему су, како је оценио, допринели споразуми о слободној трговини са Кином, Русијом, Уједињеним Арапским Емиратима и другим државама.
Министар је најавио да су у току и преговори о новим споразумима, укључујући Јужну Кореју и Грузију, што би српским произвођачима могло да отвори додатна извозна тржишта.
О протесту малинара
Осврћући се на најављени протест малинара, Гламочић је рекао да разуме њихове захтеве за већом откупном ценом, али је позвао произвођаче да проблеме решавају дијалогом.
– Пољопривредници имају право да изнесу своје захтеве, али је важно да се не дозволи да неко злоупотреби њихово незадовољство у политичке сврхе. Верујем да разговором можемо доћи до најбољих решења – поручио је министар.
